Lutak Pinokio je napravljen u jednoj posebnoj radionici “Lutkac” u Beogradu, i tako je dugo živeo u njoj.Zoran i drugari koji su bili Đepeto za našeg Pinokija iako su bili divni domaćini on je morao da krene putem svog srca i da pronađe svoju veliku porodicu.Delovao je isprva srećno, ali onda je odlucio da pronađe svoj pravi dom. Dugo je lutao po gradovima i selima, da je već bio izgubio svaku nadu. A onda je došao u Valjevo. Ugledao je najlepšu kuću u gradu i čuo graju malih Pinokijevaca, odmah je znao da je stigao na pravo mesto, da je pronašao svoj topli dom. Ušao je i predstavio se našoj deci. Posetio je mlađu, stariju grupu i na kraju predškolsku. Popio je čaj sa dečicom na čajanci i predstavio se na engleskom. U razgovoru sa predškolcima i poseti njihovoj učionici odlučio je da ipak sedne u školsku klupu i prati časove. Bio je to poseban doživljaj za našeg posebnog gosta. Kad se dobro upoznao sa samom zgradom i svim učionicama, kao i vaspitačima,
odlucio je da nas zamoli da živi sa nama. Naravno da su naša deca sa najvecom radošću prihvatila ovu vest i učinila sve da se naš Pinokio zaista oseća kao kod svoje kuće. Postali smo sjajni domaćini, pored kojih se naš gost zaista oseća srećno. Uredno ćemo obaveštavati i ostalu decu u gradu, putem virtuelnih medija o životu naseg Pinokija. I naravno, ostaje da uživate u našim nesvakidašnjim fotografijama. Pinokio vam svima šalje poljubac do sledećeg viđenja.